Akne
Akne su veoma često oboljenje koje se manifestuje kod oko 80% osoba uzrasta od 11 do 30 godina. Kod oko 85% pacijenata promene nisu mnogo izražene. Ponekad, akne mogu da se pojave u 2. nedelji života kada se nazivaju neonatalne akne, a kada se manifestuju između 3. i 6. meseca života tada se nazivaju infantilne akne.
Glavni razlozi koji dovode do nastanka akni su: uvećanje lojnih žlezda i seboreja, izmenjen rast i razvoj folikula, naseljavanje folikula bakterijom Cutibacterium acnes, zapaljenje i imunski odgovor. Pod uticajem ovih faktora dolazi do stvaranja mikrokomedona (mitisera) koje su prve promene u razvoju akni. U daljem toku, mikrokomedon može biti upaljen kada nastaju gnojanice ili crveni čvorići. Klasična forma akni obično počinje u adolescenciji otvorenim i zatvorenim komedonima i različitim brojem tzv. zapaljenskih promena. Oboljenje prolazi kroz faze pogoršanja i poboljšanja.
Akne su obično najizraženije oko 18. godine, a kod najvećeg broja pacijenata povlače se oko 25. godine. Međutim, postoje i akne odraslih osoba, kod žena vezane za endokrine poremećaje, a kod oba pola za nasledne faktore, jer su često i roditelji imali težu formu akni koja je trajala i u odraslom dobu.
Veoma često, akne znaju da uzrokuju psihosocijalne smetnje. Zbog preovlađujućeg mišljena da akne ne treba leči, odnosno da su normalna pojava u pubertetu, često se odlaže poseta dermatologu i pravovremena adekvatna terapije. To za posledicu ima, kod težih formi akni, stvaranje trajnih ožiljaka. Ožiljci kod akni su posledica zapaljenskog procesa u dubljim slojevima kože, a ne mehaničke manipulacije (“ceđenja”).
Rozacea
Rozacea je hronično oboljenje koje se manifestuje crvenilom, proširenim kapilarima, papulama i/ili gnojanicama koje najčešće zahvataju centralne delove lica. U Evropi od nje boluje 0,5-1% odraslih osoba. Najčešće se manifestuje između 40. i 50. godine života. Žene češće obolevaju, ali se kod muškaraca češće viđa uvećanje mekih tkiva, najčešće nosa – rinofima. Značaj grinje Demodex folliculorum je kontroverzan, tako da je nalaz ovog organizma na koži lica verovatno od sekundarnog značaja. Ukoliko je uvećanje mekih tkiva izraženo u obzir dolazi i hirurška korekcija. Savetuje se izbegavanje uzimanja alkoholnih pića, izbegavanje izlaganju sunčevim zracima, kao i konzumiranje vrelih napitaka. Ponekad i emocionalni stres može da pogorša promene na koži.
Perioralni dermatitis
Perioralni dermatitis je često oboljenje koja se uglavnom javlja kod mlađih žena. Retko, može se manifestovati kod muškaraca i dece. Naziv perioralni odnosi se na regiju kože oko usta, a reč dermatitis opisuje crvenilo kože. Pored crvenila, obično se viđaju sitne, crvene bubuljice i/ili gnojanice, kao i umereno ljuspanje kože i ponekad osećaj žarenja ili svraba Najčešće zahvaćena regija oivičena je linijom koja polazi od nosa, pored uglova usana pa sve do brade. Periokularni dermatitis, crvenilo i crvene papule na koži oko očiju, podvrsta je perioralnog dermatitisa.
Perioralni dermatitis često je posledica dugotrajnog nanošenja potentnih kortikosteroida na kožu lica koji dovode do prolaznog poboljšanja. Međutim, prestankom nanošenja perioralni dermatitis se ubrzo vraća i to u težoj formi nego pre nanošenja kortikosteroida. Ponekad, šminka, kozmetika i stomatološki preparati mogu dovesti do pojave perioralnog dermatitisa.
Hidradenitis suppurativa
Supurativni (gnojni) hidradenitis manifestuje se pojavom gnojnih čvorova na koži pregibnih površina: pazuha, prepona, ispod dojki, na glutealnoj regiji. Posledica je urođene sklonosti koja dovodi do zapušenja izvodnog kanala dlake i zapaljenja na nivou folikula dlake na regijama tela bogatim apokrinim žlezdama.
Pojava gnojnih čvorova, a kasnije i sinusa, javlja se u naletima neočekivano i traje danima, onemogućavajući normalno funkcionisanje pacijenta tokom dana, sedenje i hodanje, zbog čega je jedno od oboljenja sa najvećim uticajem na kvalitet života. Ukoliko se gnojni čvorovi javljaju pojedinačno i povremeno, na 2-3 meseca dovoljna je povremena lokalna terapija antiseptičnim i antibiotskim kremama i losionima, povremeno i incizija i drenaža. Međutim, ukoliko je istovremeno zahvaćeno više regija tela, a promene se javljaju gotovo neprestano neophodna je sistemska terapija. Uvek treba razmotriti kombinaciju hirurškog lečenja i sistemske terapije i primeniti svaku od ovih metoda u pravo vreme.
