top of page

/

/

Alergijske bolesti kože - Kontaktni ekcem, Atopijski dermatitis, Koprivnjača

Alergijske bolesti kože

Kontaktni ekcem

Kontaktna alergija ili kontaktni alergijski dermatitis (ekcem) izazvan je alergijskom reakcijom osobe na supstance koje koji dolaze u kontakt sa kožom. Kod ljudi koje su preosetljivi, ovi kontaktni alergeni izazivaju svrab, crvenilo, sitne mehuriće, a kasnije i perutanje kože.

U akutnoj fazi ekcema koža postaje crvena otečena, izrazito svrbi i na njoj se pojavljuju sitni mehurići koji pucaju, stvaraju se kraste i beličaste naslage koje se ljušte.  Ukoliko je kontakt sa alergenom stalan, hroničan, koža postaje zadebljala, zagasito crvena, nekada mrke boje, peruta se, stvaraju se bolne pukotine, a svrab je ii minimalan, ali stalan ili se pogoršava u naletima.

Ekcem.jpeg

Najvažniji cilj je da se pokuša otkriti uzrok, odnosno materija koja izaziva alergiju. U cilju otkrivanja alergena koji je odgovoran za nastanak promena sprovodi se epikutano testiranje na stanadardne alergene evropske serije. U ovoj seriji su alergeni koji najčešće izazivaju alergiju u Evropi, i obuhvataju različite susptance, od metala koje nalazimo u bižuteriji, preko boja, konzervanasa ili mirisa koje se nalaze u bojama za kosu i drugim kozmetičkim proizvodima do materija koje se nalaze u nekim lepkovima, cementu, gumi i drugim stvarima sa kojima ljudi svakodnevno dolaze u kontakt. Epikutani testovi se lako sprovode,  ali zahtevaju vreme. Alergeni se u vidu flastera lepe na leđa i drže na leđima tokom 48 sati, a zatim se skidaju i onda se očitavaju. Neophodno je i dodatno čitanje posle 72 h, nekada i posle 96 h radi provere da li se radi o pravoj alergiji ili iritaciji hemijskom supstancom.

Poseban vid kontaktnog dermatitisa je onaj koji se razvija  u kontaktu sa nekim biljkama kao što su otrovni bršljan, ali i biljke koje se koriste u lekovite svrhe. Na primer, propolis koji je sastojak  mnogih lekovitih preparata i kozmetičkih proizvoda može biti snažan alergen koji kod nekih osoba izaziva ekcem. Činjenica je i da tzv. prirodni kozmetički preparati sa biljnim komponentama, ali i industrijska kozmetika pre svega zbog dodataka parfema i nekih konzervanasa može da izazove alergiju. Najsigurniji su dobro ispitani preparati koji nemaju dodatak parfema i konzervanasa i namenjeni su za osetljivu i alergiji sklonu kožu.

Ukoliko postoji sumnja da je kozmetički preparat izaziva ekcem (lice, kapci, šake, vrat) najbolje je učiniti epikutano testiranje ne samo sa standardnom serijom alergena, već i sa kozmetičkim preparatima koje osoba koristi.

Kada se utvrdi pozitivna reakcija na neku od supstanci, pacijent dobija informator o stvarima koje sadrže ovu materiju  sa savetma za izbegavanje kontakta da bi manifestacije  bolesti bile što blaže.

Lečenje kontaktnog ekcema.  Pristup svakoj osobi koja ima ekcem u  je da se najpre pokuša sa pronalaženjem uzroka ekcema,  davanjem saveta i informatora o materijama koje treba uzbegavati. Ukoliko se radi o blagom osipu kratkotrajna primena kreme sa kortikosteroidom  ili imunomodulatorom biće dovoljna, a u slučaju izraženog svraba neophodan je i antihistaminik, a ako se radi o snažnoj reakciji i promenama po celom telu, sistemska imunomodulatorna terapija (kortikosteroidi, fotohemoterapija, i dr.) su neophodni, a ukoliko se javi i sekundarna infekcija, antibiotik je takođe neophodan

Atopijski dermatitits

Atopijski dermatitis je često, hronično oboljenje koje je praćeno svrabom i najčešće počinje da se manifestuje u detinjstvu. Tokom prve godine života manifestuje se kod 60% bolesnika. Često je udruženo s povećanim vrednostima koncentracije imunoglobulina E u serumu i ličnom ili porodičnom istorijom o ekcemima, polenskoj kijavici i/ili astmi. Kliničke manifestacije atopijskog dermatitisa karakteristične su, pa se dijagnoza postavlja na osnovu razgovora i pregleda pacijenta na osnovu tipičnih simptoma i manifestacija na koži. Svrab je prisutan kod svih bolesnika s atopijskim dermatitisom. Uprkos rasprostranjenom verovanju, svrab je posledica, a ne uzrok primarnih promena na koži.

Atopijski dermatitis.jpeg

Suva koža je konstitucionalna odlika osoba s atopijskim dermatitisom. Suvoća, ljuspanje i lako pucanje čine kožu hrapavom. Boravak na moru prija većini pacijenata i značajno im ublažava postojeće tegobe. Atopijski dermatitis može i spontano da prođe. Kod većine obolelih u detinjstvu od druge godine života može se dokazati preosetljivost na grinje iz kućne prašine i druge alergene iz vazduha. Vrlo retko dečji ekcem je pre druge života udružen sa alergijom na hranu i to samo ukoliko postoje jasni simptomi i znaci od strane gastrointestinalnog trakta - proliv i povraćanje prilikom uzimanja hrane koja izaziva alergiju. Stoga se alergološki testovi rade samo ukoliko je to preporučeno od strane lekara na osnovu kliničke slike i anamnestičkih podataka.

Koprivnjača (Urtikarija)

Urtikarija (koprivnjača) predstavlja prolaznu erupciju crvenkastih čvorića ili ploča, urtika, koje nalikuju promenama koje se viđaju posle ožarenja koprivom. Osim osipa na koži, mogu se javiti i otoci mekih tkiva (kapaka, usana i jezika), osećaj nedostatka vazduha, bolovi u trbuhu i pad krvnog pritiska. Oko 15-23% opšte populacije imalo je tokom života epizode urtikarije. Razni faktori mogu izazvati urtikariju i angioedem. Prema tim uzrocima, urtikarije se mogu podeliti u dve grupe: urtikarije izazvane nefizičkim faktorima i urtikarije izazvane fizičkim faktorima. U nastanku urtikarija izazvanih nefizičkim faktorima mogu sudelovati razni uzroci: infekcija, lek, hrana, maligna i sistemska oboljenja, itd. Toplota, hladnoća, pritisak, vibracije, svetlost su faktori koji dovode do nastanka fizičkih urtikarija. Ako urtikarija traje duže od 6 nedelja onda se naziva hroničnom urtikarijom, i u ovim slučajevima često je uzrok greška u imunskom sistema, a nekada i razvoj autoimunske reakcije, što se dokazuje posebnim testom. Kod akutne urtikarije primena antihistaminika i kortikosteroida je standard terapije, dok se kod hronične urtikarije, posle odgovarajućihh dijagnostičkih testova, primenjuju osim antihistaminika, imunomodulatori i nova biološka terapija.

Urtikarija.jpeg

Imunski sistem svake osobe služi za odbranu od uticaja iz spoljašnje sredine uključujući i bakterjske, virusne i parazitarne infekcije. Male greške u funkcionisanju ovog sistema dovode do stanja preosetljivosti – alergije, na materije (alergene) iz okoline na koju druge osobe ne reaguju. To mogu biti alergeni iz vazduha ili oni sa kojima koža neposredno dolazi u kontakt. Na koži se alergije najčešće manifestuju kao ekcemi – dermatitis ili kao koprivnjača. Posebno stanje preosetljivosti na iritanse i alergene iz spoljašnje sredine je atopijski dermatitis ili dečji ekcem, koji je nekada udružen i sa drugim alergijskim bolestima kože kao što je koprivnjača ali i sa preosetljivošću disajnih puteva (alergijski rinitis i astma). Za uspešnu borbu sa alergijskim bolestima najvažnije je usvajanje znanja o prirodi ovih oboljenja, o pravilnoj nezi kože, izbegavanju iritanasa iz spoljašnje sredine i pravovremeno reagovanju na prve znake crvenila i svraba. Na ovaj način na duže staze smanjuje se potreba za lekovima i smanjuje se uticaj oboljenja na život osoba sa ovim stanjima preosetljivosti.  Alergijske bolesti kože su u stalnom porastu. Testovi za alergije koriste se u dijagnostici nekih kožnih oboljenja, u cilju otkrivanja preosetljivosti na određenu vrstu alergena. U odnosu na anamnezu i kliničku sliku, Vaš dermatolog određuje vrstu testova za alergiju koja je indikovana za Vaše oboljenje.

bottom of page