/

/

Gljivična oboljenja kože, kose i noktiju

Gljivična oboljenja kože, kose i noktiju

Gljivične infekcije su česta dermatološka oboljenja koja se javljaju u svim starosnim uzrastima, blagog su toka i ukoliko se zanemare i ne leče mogu se proširiti na ostale delove tela ili preneti na druge osobe.

Gljive su mikroorganizmi koje mogu oštetiti čovekov organizam direktnom invazijom tkiva, proizvodnjom mikrotoksina ili alergogenim dejstvom.  Oboljenja u kojima je primarno zahvaćena koža i njeni adneksi (kosa i nokti) gljivičnom infekcijom nazivaju se dermatomikoze, a promene se razlikuju u zavisnosti od vrste uzročnika, lokalizacije i kliničke sike.

Izazivači gljivične infekcije se izdvajaju u tri podgrupe: površne mikoze, dermatofiti i kandidijaza.

Pityriasis versicolor je blaga, površna i rekurentna infekcija kože dece i odraslih. Izazivač je Malassezia furfur, mikroorganizam koji je član normalne flore kože čoveka koji pod izvesnim uslovima dovodi do oboljenja. Nastanku ovog oboljenja pogoduje pojačano znojenje, nošenje odeće koja sprečava znojenje, povišena temperatura. Promene se nalaze na vratu, gornjem delu trupa, rukama  u vidu pojedinačnih ili slivenih mrlja koje su svetlo-mrke („boje bele kafe“) ili braon boje sa diskretnim i sitnim ljuspama.  Promene bez lečenja mogu trajati godinama i osim estetskog značaja ne ugrožavaju pacijenta.

Gljivicna infekcija 3_edited.jpg

Dermatofiti uzrokuju gljivična oboljenja koja pokazuju poseban afinitet prema koži, noktima i kosi i nazivaju se dermatofitije. Faktori koji pogoduju nastanku su toplota, znojenje i vlažnost, nošenje gumene obuće i rukavica, mikrotraume, stanja oslabljenog imuniteta, loša periferna cikrulacija i bolesti perifernog venskog sistema.

Tinea corporis je gljivična infekcija koja se sreće kod oba pola i u svim uzrastima a zahvata kožu trupa, ruku i nogu sa izuzetkom kože dlanova, tabana i prepona.  U zavisnosti od izazivača može biti površinska ili duboka infekcija. Kod površinske infekcije promene se javljaju na otkrivenim delovima tela u vidu pojedinačnih ili brojnih crvenih ploča koje su jasno ograničene od zdrave kože i na čijoj površini se vidi sitna beličasta ljuspa. Promene se šire i imaju dugotrajan tok. Kod dubljeg oblika infekcija znaci infekcije su izraženiji.

Tinea pedis je često oboljenje adolescenata i mladih odraslih osoba, posebno kod sportista i osoba koji zbog prirode posla nose okluzivnu obuću. Promene se lokalizuju na tabanima i prostorima izmedju prstiju u vidu crvenila, pukotina, ljuspanja kože, ili se koža odvaja u vidu krpica i ostavlja ogoljenu zonu kože. Infekcija se može preneti i na druge delove stopala, u pojedinim slučajevima se formiraju plikovi ispunjenih tečnošću ili zadebljanjem kože tabana sa beličastom ljuspom.

Tinea pedis (1).jpeg

Tinea manuum se odlukuje zadebljanjem kože dlanova i prstiju uz prisutno crvenilo gde se mogu javiti i plikovi i ljuspanje kože.

Tinea cruris je oboljenje koje se javlja nešto češće kod muškaraca u predelu prepona, genitalija, pubične i perianalne regije. Infekcija se može se preneti sa stopala ili preko peškira i sportske opreme. Promene se manifestuju u vidu velikih i jasno ograničenih crvenih ploča, na čijoj površini je prisutno ljuspanje, a ivica je uzdignuta i izražena. Promene su praćene osećajem svraba i oko velikih ploča se mogu naći i sitnije promene istog izgleda. 

Tinea capitis je infekcija koja se javlja kod dece u prepubertetskom periodu i retko kod odraslih osoba. Najčešće promene u vidu malih i brojnih ploča zahvataju poglavinu na kojima postoji sitna i beličasta ljuspa, dok su dlake polomljene na samom otvoru folikula i vide se kao crne tačke. Promene se mogu prenositi sa deteta na dete, dok se dublji oblik infekcije obično prenosi sa životinje na čoveka. U samom početku vide se ploče sa normalnom dlakom i sitnom ljuspom, nakon par nedelja formiraju se upaljene i uzdignute crvene ploče koje su bolne. Dlake su slepljene i normlanog izgleda i dužine, ali se lako izvlače iz folikula iz koga se pritiskom cedi gnoj. Limfne žlezde vrata su uvećane kao posledica reakcije na gljivične antigene. Nakon 2-3 meseca se promene spontano povlače ostavljajući za sobom ožiljna polja na kojima dlaka više ne raste. Slične promene se vidjaju i kod muškaraca, na licu, u predelu brade i brkova i naziva se tinea barbae.

Gljivicna infekcija 1.jpeg

Tinea unguium je najčešće oboljenje noktiju i predstavlja infekciju nokatne ploče izazvane dermatofitima. Najpre se odlikuje zadebljanjem slobodne i bočne ivice nokatne ploče uz žućkastu prebojenost koja se širi prema proksimalnim delovima. Vremenom, nokatna ploča postaje neravna, lomljiva, trošna, gubi sjaj i ima žućkasto-braonkastu boju. U slučaju dužeg trajanja infekcije moguća je i destrukcija nokta, dok je okolno tkivo normalno, bez znakova upale. 

Dijagnoza gljivičnih infekcija postavlja se na osnovu mikološkog pregleda strugotine promena na koži,  nokatnih ploča kao i pregledom dlake. U lečenju se koriste antimikotične kreme i peroralna antimikotična terapija prema preporuci dermatologa.

Gljivicna infekcija 2.jpeg