Mladeži
Mladeži (nevusi) mogu biti urođeni ili stečeni. Stečeni nevusi počinju da se pojavljuju između 6. i 12. meseca života i broj im se povećava sve do 9. ili 14. godine života, s tim da najveću gustinu nevusi dostižu ranije u detinjstvu u geografskim područjima s većim stepenom insolacije. U detinjstvu, broj stečenih nevusa povećava se sa uzrastom, veći je kod dečaka, kod dece sa slabom podnošljivošću sunčevog zračenja, prisustvom pega, sa podacima o težim opekotinama od sunca i odmorima u toplim, sunčanim predelima ili na moru. Takođe, osobe tamnije boje kože imaju manje nevusa nego svetlije osobe. Dakle, može se zaključiti da je rano izlaganje suncu veoma važan činilac u nastanku nevusa, kao i da je broj stečenih nevusa povezan sa ukupnim stepenom izlaganja suncu pre 12. godine života i dve ili više epizoda bolnih opekotina od sunca. Treba napomenuti da se nevusi mogu manifestovati i na noktu, konjunktivi ili sluzokožama.
Za razliku od stečenih, kongenitalni (urođeni) nevusi su nevusi koji se uočavaju na rođenju ili između prvog i drugog meseca života. Kongenitalni nevusi su veći od stečenih i dele se na male, srednje i džinovske kongenitalne nevuse. Pored pomenutih, postoje još i halo nevus, Spitzov nevus, plavi nevus, itd.
Osobe koje imaju preko 50 mladeža treba da planiraju redovne preglede kod dermatologa jer su u većem riziku za nastanak melanoma, posebno ukoliko je neko u porodici imao melanom. Ukoliko se primeti da se neka promena koja liči na mladež vremenom uvećava, dobija više boja i nepravilne ivice i oblik, neophodno je javiti se lekaru da bi se uradila dermoskopija i proverilo da li je zaista u pitanju mladež ili možda maligni tumor kože, melanom, kako bi se pravovremeno postavila dijagnoza i terapija. Nije potrebno preventivno uklanjati mladeže koji su potpuno zdravi i neizmenjeni, ali se uvek mogu ukloniti iz estetskih razloga, ili ako dovode do smetnji u funkcionisanju zbog veličine ili lokalizacije.
Mladeži se ne smeju uklanjati destrukcijom radiotalasima, elektrohirurgijom i kaustičnim sredstvima (kiselinama i bazama) jer postoji rizik od nepotpunog uklanjanja, i uvek je poželjno da se pošalju na histopatološku analizu da bi se potvrdila dijagnoza običnog mladeža, radi svake sigurnosti.