Melanom
Melanom je maligni tumor melanocita koji poslednje četiri decenije beleži značajno povećanje učestalosti. Uzrok ovog povećanja učestalosti je neoprezno i nepotrebno izlaganja kože suncu, tokom sunčanja ili drugih aktivnosti napolju bez odeće u letnjem periodu, što je bila uobičajena navika ljudi u poslednjih 70 godina.
Melanom najčešće nastaje kao novi tumor na koži koji u ranoj fazi može da podseća na običan mladeža li se za razliku od običnih mladeža neprestano menja i raste, dobija više boja i nepravilan oblik. Koristan algoritam za procenu sumnjivih pigmentovanih promena je tzv. ABCDE pravilo koje uključuje nalaz asimetrije promene (engl. Asymmetry), nepravilnost ivice (engl. Border), prisustvo više boja (engl. Color), prečnika većeg od 6 mm (engl. Diameter) i evolucije promene (engl. Evolution, ili Elevation i Enlargement). Na malignu promenu može upućivati i krvarenje, ulceracija, krasta, crvenilo, bolnost ili svrab.
Ukoliko osoba ili njen partner primeti da se određena promena na koži uvećala ili promenila potrebno je da se javi dermatologu koji će proceniti da li se radi o „sumnjivoj” promeni koja bi mogla biti maligna ili ne. Jedna od osnovnih odlika melanoma je njegovo nepredvidivo ponašanje. U nekim slučajevima melanom napreduje lokalno bez udaljenih matastaza, dok se kod drugih pacijenata mogu prvo otkriti udaljene metastaze, a da primarni tumor ostaje neotkriven. Osnov lečenja melanoma kože je potpuno hirurško uklanjanje primarnog tumora. Prilikom hirurške intervencije obavezno se uklanja i deo klinički zdrave kože oko tumora koji zavisi prvenstveno od debljine tumora. Kada su u pitanju tumori tanji od 0.8 mm hirurška intervencija je dovoljna, a pacijent se može smatrati izlečenim. Redovne kontrole i pregledi kože su izuzetno važni u ranom oktrivanju recidiva i pravovremenom reagovanju kako bolesti ne bi uticala na život. Hirurgija se u lečenju koristi dok god je moguće ukloniti u potpunosti tkivo zahvaćeno tumorom, a kada to nije moguće na raspolaganju su novi lekovi koji mogu da zaustave bolest, a kod značajnog broja pacijenata i da dovedu do višegodišnje remisije bolesti.
Aktinična keratoza
Aktinična keratoza je najranija faza u razvoju karcinoma kože. Uzrokovana je dugotrajnim izlaganjem sunčevoj svetlosti što dovodi do pojačanog zadebljanja površnog sloja kože (epiderma). Najčešće se javljaju posle 40. godine života i češće u oblastima gde je pojačana insolacija. Oko 50% osoba svetle puti u toku života imaju aktinične keratoze.
Aktinične keratoze se lako prepoznaju. Koža na fotoizloženim regijama, najčešće na licu, nosu, čelu, kod muškaraca delu poglavine bez dlake, uškama i na nadlanicama postaje gruba sa ljuspicama, neravna, i neretko liči na mali rog. Ukoliko se ne leči, aktinična keratoza može da se, u daljem toku, transformiše u tzv. spinocelularni karcinom kože. Ponekad se ispod tzv. kožnog roga krije karcinom kože te je uvek to potrebno proveriti biopsjom sa histopatološkom analizom. Pored aktiničnih keratoza koža često pokazuje i druge znake fotooštećenja.
Postoji nekoliko modaliteta lečenja aktiničnih keratoza. Posle uklanjanja aktiničnih keratoza koža mora da se štiti od daljeg oštećenja sunčevom svetlošću nanošenjem krema s visokim zaštitnim faktorom
Bazocelularni karcinom
Bazocelularni karcinom vodi poreklo od tzv. ćelija bazalnog sloja epiderma. Ukoliko se ne leči, može da zahvati dublje strukture, mišiće i kosti. Najčešće nastaje na koži koja je izložena sunčevim zracima i najčešće se manifestuje na glavi i vratu (80%), trupu (15%), a retko na rukama i nogama. Jedna od karakteristika tumora je da se javlja na koži izloženoj UV zračenju kod osoba svetle boje kože, a približno 20% tumora manifestuje se na nosu. Kod oko 99% slučajeva tumor je lokalizovan na koži i potpuno izlečenje se postiže hirurškim uklanjanjem. Ukoliko se bazocelularni karcinom ne leči ili ne postigne izlečenje primenjenom terapijom, kod nekih pacijenata (oko 1%) se može razviti tzv. uznapredovali bazocelularni karcinom. Uznapredovali bazocelularni karcinom karakteriše agresivan rast, uzrokujući tako destrukciju okolnog tkiva sa posledičnim deformitetima, najčešće lica. Lečenje bazocelularnog karcinoma zavisi od anatomske lokalizacije i histološkog tipa tumora. Standardna hirurška ekscizija, mikrografska hirurgija, destrukcija tumora različitim terapijskim modalitetima, topijska terapija i ciljna terapija su terapijske opcije u lečenju bazocelularnog karcinoma.
Skvamocelularni karcinom
Drugi po učestalosti karcinom kože je skvamocelularni (spinocelularni, planocelularni) karcinom, koji se najčešće manifestuje kod osoba svetle puti, koje već imaju mnoštvo aktiničnih keratoza usled hroničnog izlaganja suncu. Najčešći su na glavi i vratu ali se mogu javiti na ekstremitetima i bilo gde na telu. Nekada se javljaju na mestima gde postoji hronično zapaljenje kože, na primer kod hroničnih rana, ili opekotina. Hirurška ekscizija i histopatološka analiza, a potom redovne kontrole i rana detekcija recidiva neophodni su kako bi se na vreme uočili recidivi i pravovremeno reagovalo odgovarajućim terapijskim opcijama - hirurgijom ili sistemskom terapijom.
Limfomi
Limfomi kože su retka maligna oboljenja ćelija imunskog sistema kože, koja su u početnim fazama lokalizovana na kožu, sa mogućnošću kasnijeg širenja u limfne čvorove i unutrašnje organe. Najčešći oblik je oboljenje , koje tokom više decenija, a nekada i do kraja života ostaje lokalizovano samo na koži u vidu zagasito crevnih i mrkih mrlja ili ploča. Drugi oblici limfoma manifestuju se u vidu crvenih ili ljubičastih čvorova koji rastu nekada samo na jednom mestu, a nekada na više mesta na telu. Dijagnoza se postavlja na osnovu biopsije i određivanja tipa ćelija i u odnosu na kliničku sliku, nalaz biopsije i stadijum bolesti određuje se odgovarajuća terapija.
